Lefkada – zašto (ne)treba da letujete na ovom grčkom ostrvu?
Lefkada je definitivno jedno od najlepših ostrva u Grčkoj. Ako ne i najlepše. Međutim, od brojnih turista ćete čuti da je dosadna i da im je odmor bio bezveze, dok drugi tvrde da je ovo najbolje mesto na kojem su ikada letovali. Zašto ima toliko podeljenih mišljenja? Ako razmatrate Lefkadu kao opciju za letovanje, treba da znate da ona nije za svakog! Na Lefkadu se dolazi zbog prelepih plaža, koje se nalaze na zapadnoj obali. Neke od njih, svrstane su među deset najlepših plaža sveta. Naši turisti se obično smeste na dosadnijoj, istočnoj obali, u gradiću Nidri. Nidri je mali i boravak na Lefkadi vam može biti dosadan ako ne izađete odavde tokom letovanja. Lefkada je idealna destinacija za avanturiste koji vole da obilaze i da menjaju svakog dana plažu. Oni će sigurno uživati. Porodice sa malom decom bi trebalo da odaberu drugu destinaciju, kao i osobe koje dolaze na more da odmore u pravom smislu reči i ne zanima ih ništa drugo osim destinacije hotel – plaža, eventualno malo neka šetnja gradom uveče. Smeštaj na Lefkadi Do pre nekih deset godina, cene smeštaja na Lefkadi se nisu razlikovale puno od smeštaja u, recimo, severnogrčkim letovalištima. Međutim popularnost ovog ostrva je vremenom porasla a Lefkada se suočava sa manjkom smeštajnog kapaciteta, što je vlasnicima apartmana dalo za pravo da malo i podignu cene. Smeštaj rezervišite nekoliko meseci unapred, jer u sezoni je gotovo nemoguće pronaći slobodan apartman, bar ne po nekoj pristupačnoj ceni. Na zapadnoj strani ostrva, gde se i nalaze najlepše plaže nema puno smeštaja. Izuzetak je Agios Nikitas, mada ovde je plaža izuetno mala, ali može da predstavlja odličnu početnu tačku od koje ćete krenuti u obilazak ostrva. Kao što smo već naveli, naši turisti se uglavnom smeštaju u Nidriju, na istoku. Postoji i nekoliko manjih mesta na jugu ostrva, koja su takođe fina baza. Naša preporuka je da se smestite u Lefkasu, glavnom gradu Lefkade, ako je to moguće. Najidealnija destinacija bi bila Agios Ioanis, malo predgrađe Lefkasa, udaljeno oko 3km od centra. Agios Ioanis ima svoju plažu, vrlo komfornu sa nekoliko plažnih barova, a inače je poznata po velikom broju vetrenjača. Lefkada – nikako bez prevoza Da biste obišli ostrvo, morate obezbediti prevoz. Autobusi idu retko, gotovo ih nećete naći ako dolazite u junu ili septembru. Najidealnije je iznajmiti skuter. Ovo je bolja opcija čak i od rentiranja kola, jer su ulice na Lefkadi uske i nezgodne, pa je skuter idealno rešenje. Ukoliko ste smešteni u Nidriju, a nemate prevoz za obilazak ostrva, možete uplatiti jednodnevno krstarenje. Košta oko 25 evra, obilaze se zapadni i južni deo, pa ćete tako videti najlepši deo Lefkade. Staje se na sva bitna mesta na ostrvu, a uveče se na brodu organizuju žurke. Pored najlepših plaža Lefkade, obilaze se i ostrva Skorpios, Kefalonija, Itaka… Vredi svaki evro. Lefkada – najlepše rajske plaže Nema šanse da obiđete celo ostrvo tokom samo jednog boravka. Zato se mnogi turisti odlučuju da iznova posete Lefkadu. Ako dolazite prvi put nikao ne propustite ove 4 plaže: Egremni – za neke jedna od najlepših plaža sveta. Pristup sa kopna je trenutno onemogućen, ali možete doći brodićem. Katizma – malo urbanija plaža, sa ležaljkama. Ovde sleću paraglajderi koji polaze iz unutrašnjosti ostrva, a organizuju se i dnevne žurke. Porto Katsiki – simbol Lefkade, sa belim peskom i nestvarnom bojom vode. Okružena je stenama, iznad nje se nalazi vidikovac koji je atraktivan za slikanje, ali se turistima predlaže da budu oprezni zbog odrona. Dostupan je mali broj ležaljki koje se rano popune, iznad plaže je kafić pa možete naručiti da vam donesu hranu i piće. Milos – prava divlja plaža, za avanturiste koji ne vole prometna mesta. Mada treba napomenuti da ovde nema ništa: ni kafića, ni prodavnica i slično. Zato ponesite hranu i vodu sa sobom. Na Milos se dolazi iz Agios Nikitasa. U sezoni saobraća taksi brodić, a inače se do plaže dolazi jedino peške planinskom stazom preko brda koje Milos razdvaja od Agios Nikitasa. Put je malo naporan, ali nije nesavladiv. Sa vrha se pruža divan pogled na plažu. Evo još nekih zanimljivih plaža koje možete videti: već pomenuti Agios Ioanis i Agios Niktas, zatim Agiofili, Desimi, Amousa, Mikros Gialos, Pefkoulia, Avali, Kavalikefta, Megali Petra i mnoge druge. Šta ne treba propustiti na Lefkadi? Bajkoviti vodopadi u Nidriju. Ako ste smešteni ovde, do vodopada možete i peške. Ima ih nekoliko, a dozovoljeno je i kupanje. Ostrvo Skorpios koje je nekada pripadalo Aristotelu Onazisu, bogatom grčkom plejboju i preduzetniku. Oni koji uplate krstarenje će videti ovo ostrvo, ali samo izdaleka s obzirom da je u privatnom vlasništvu. Lefkas glavni grad ostrva, koji je zadržao stare zgrade i zdanja. Tu su naravno i suvenirnice i restorani sa domaćom kuhinjom. Nedaleko od grada je i manastir Faneromeni sa mini zoo vrtom. Zavririte malo i u unutrašnjost ostrva , posetite neka od tradicionalnih grčkih sela i uživajte u pogledu na more.
Krupajsko vrelo – zavirite u magični svet istočne Srbije
Krupajsko vrelo je mesto za koje je jako malo ljudi znalo do pre samo par godina. Promocijom domaćeg turizma, naročito na interntu, ovaj homoljski dragulj postao je destinacija koju obavezno treba posetiti. Kada se nađete ispred mistične pećine iz koje izvire voda, imaćete utisak da ste zalutali u neki film epske fantastike. Krupajsko vrelo – par opštih podataka Krupajsko vrelo se nalazi u selu Milanovac, nedaleko od Žagubice. Voda koja izvore iz vrela, spušta se niz omanji vodopad, prolazi pored stare vodenice i dalje se uliva u Krupajsku reku. Karakteriše je divna zelenkasta boja. Jako je čista, temperatura je oko 10°C, pa je idealna za uzgoj pastrmke. Vrelo i okolina su zaštićeni od strane države kao spomenik prirode od izuzetnog značaja. Ispod vrela se krije jedan jako zanimljiv svet, odnosno mreža kanala koji vode do podvodne pećine. Samo je par ronilaca imalo sreću da vidi ove nesvakidašnje podzemne hodnike. Legenda Naravno da je ovakvo mesto bilo inspiracija za brojne legende. Omiljena kaže da se u pećini nalazi blago, koje su mnogi avanturisti bezuspešno tražili. Ovo su dokazali i ronioci koji su istraživali pećinu, jer su pronašli tragove o ranijem prisustvu ljudi. Po legendi, blago čuva vodeni duh Tartor i ulaz u pećinu je uglavnom zatvoren. Otvara se samo jednom godišnje kada Tartor udara u bubnjeve i poziva ostale duhove na svoju slavu. Priča kaže da žene tada dolaze u pećinu kako bi se prepustile vodenom duhu i tako stekle velike moći. On im zauzvrat obično traži lepu devojku kao nagradu. Kako doći do Krupajskog vrela, šta još videti, šta pojesti… Ako idete iz pravca Beograda i Novog Sada, najbolje je ići preko Požarevca i Despotovca. Ukoliko živite južnije, onda je bolje doći do Svilajnca, pa zatim opet kroz Despotovac do vrela. Kada stignete do vrela, najpre ćete naići na parking, koji nije trenutno asfaltiran i može biti jako nezgodan za parkiranje, ako je podloga mokra. Zato gledajte da se parkirate negde do samog puta. Vikendom su, naravno, velike gužve, pa je bolje doći radim danima ako ste u mogućnosti. Kada krenete ka vrelu, proćićete pored restorana, postoji i nekoliko manjih tezgi sa suvenirima, štandovi sa pićem i stara vodenica. Pored vodenice su stepenice koje vas vode dalje ka vrelu. Sve je lepo uređeno i nećete zalutati. Od lokalnih specijaliteta predlažemo da obavezno probate homoljski sir, jagnjetinu, kačamak ili pastrmku. Kao suvenir ponesite teglu homoljskog meda. Ovde možete i prenoćiti, što svakako preporučujemo, jer se u okolini nalazi još mnogo zanimljivih mesta koje vredi posetiti: manastir Manasija, vodopad Lisine, Resavska pećina, i drugo.
Manasija manastir – vremeplov koji će vas vratiti u srednji vek!
Manasija ili manastir Resava, smešten je blizu Despotovca i zadužbina je despota Stefana Lazarevića. Ljubitelji nekih starih vremena koja su obeležili vitezovi, čast i junaštvo treba obavezno da svrate u Manasiju. Izgrađen je u 15. veku! Ovo nije samo manastir, već i značajan istorisjki lokalitet, s obzirom da je manastir opasan zidina koje su ga vekovima čuvale. Smatra se da je sam despot Stefan sahranjen u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetoj Trojici. Njegova grobnica se nalazi skoro na samom ulazu, sa desne strane. Rađena je čak i DNK analiza posmrtnih ostataka, koja je pokazala skoro 100% tačnost da se radi o sinu kneza Lazara. Međutim, Lazar je imao još sinova, pa neki istoričari ne isključuju mogućnost i da se radi i Stefanovom bratu Vuku. Čitav kompleks je jako značajan za srpsku istoriju, proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom i spomenikom kulture od istorijskog značaja. I Manasija deli sudbinu mnogih srpskih manastira. Zabeleženo je da je stradala čak četiri puta, ali je i obnavljana. Ostali su sačuvani neki bitni detalji, među kojima je i ikona despota Stefana, kako drži maketu manastira. Posetioci, uglavnom ne smeju da se penju na zidine, radi sopstvene bezbednosti, ali i kako bi se utvrđenje što bolje sačuvalo. Porta manastira je jako lepo uređena, sa puno cveća, ispred manastira je parking i toalet za posetioce. Insistira se da posetioci dođu prostojno obučeni. Manasija – Viteški festival Interesovanje za Manasiju je umnogome pomogao Just Out, najbrže rastući viteški festival u Evropi. Festival je internacionalnog karaktera i održava se krajem avgusta. Tokom festivala organizuju se realni viteški dueli i borbe srednjovekovnim oružjem, naravno, sa zaštitnim odelima, kako se učesnici ne bi povredili. Svake godine se prijavi po nekoliko stotina učesnika. Ovo je zanimljiv događaj za celu porodicu, jer se organizuju i viteške radionice za decu, može se slušati srednjovekvna muzika koju izvode profesionalni muzičari, a za ljubitelje gastronomije tu su specijaliteti od divljači, koja je predstavljala glavni kulinarski užitak pre šest vekova. Festival promoviše moralne vrednosti, bori se protiv kiča i šunda, kao i protiv nasilja nad ženama, decom i slabima. Šta još posetiti u okolini? Despotovac ima prelepo okruženje, tako da možete posetiti i vodopad Lisine, Resavsku pećinu, Krupajsko vrelo i druga mesta okružena lepom prirodom.
Jakobov bunar u Teksasu – da li biste imali hrabrosti da uskočite u ovu ,,rupu bez dna“?
Jakobov bunar (Jacob’s Well) svakako je nešto najfascinantnije što postoji u američkoj državi Teksas. Ova podvodna pećina ispunjena je proziro čistom vodom i učiniće da svakom, ko se ovde nađe po prvi put, bar malo zadrhte kolena. Iako na prvi pogled deluje kao rupa bez dna, Jakobov bunar je dubok samo 10m i širok 4m. Teksašani ga smatraju geološkim blagom. Svakom je dozvoljeno da priđe i uživa u prizoru, leti je kupanje u zastrašujućem bunaru prava atrakcija. Kakve tajne krije Jakobov bunar? Jakobov bunar se ne završava na desetom metru dubine. Ovde je zvanično obeleženo dno bunara, međutim, ovo čudo prirode se dalje nadovezuje na uske kanale i komorice koje će vas odvesti u nepoznati lavirint. Zahvaljujući misterioznim kanalima, Jakobov bunar se puni vodom. Lokacija je popularno kupalište na koje leti dolaze brojni turisti, kupaju se čak i deca, međutim, Jakobov bunar i nije toliko bezbedan za one koji odluče da istraže njegove granice. Nekoliko ronilaca ( od kojih je osam muškaraca i jedna žena ) je izgubilo život u njegovom lavirintu, a neki su čak i nestali i njihova tela nikada nisu pronađena. Veći deo ove podvodne teksaške pećine još uvek nije istražen i izgleda da će još dugo ljubomorno čuvati svoje tajne. Da bi sprečili ronioce da samostalno istražuju, organi vlasti su postavili rešetke koje onemogućavaju ulazak u lavirint. Međutim nekoliko meseci kasnije otkrivno je da su rešetke skinute i da je ostavljen natpis ,,Ne možete da nas držite podalje“. Očigledno da je mnogim roniocima želja za adrenalinom jača od straha. Vlasti se više bave očuvanejm kvaliteta vode, što je trenutno bitniji problem, nego istraživanjem. Ono što se zna jeste da je Jakobov bunar stanište za nekoliko podvodnih vrsta. Okolina Jakobov bunar je ,,izbušen“ u manjem potoku. Kada kupači dođu da se osveže, ne mogu baš očekivati uživanje u plivanju. U samom bunaru možete malo plivati i roniti, ako ste hrabri, dok je potok oko bunara dubok samo par centimetara. Dakle možete jedino pokvasiti noge i sunčati se. Iznad bunara je prirodna skakaonica za prave ljubitelje adrenalina. Potok je okružen prijatnim zelenilom i stenama, a predstavlja lepo mesto za piknik i uživanje kraj vode. Postoji i mogućnost organizovanih tura sa vodičem koji će vas sprovesti kroz čitavo prirodno dobro. Kako posetioci ne bi dolazili samo zbog bunara, organizovane su i druge aktivnosti. Ovde možete planinariti, obeležene su staze za šetnju, a dolaze i takozvani posmatrači ptica. Treba pomenuti da ovde nema prodavnica i restorana, tako da se preporučuje da ponesete dovoljno vode, ali i hrane ukoliko želite. Smeštaj u okolini Booking.com
Rock Wave – kamena stena u obliku talasa koja fascinira posetioce
Rock Wave ili u slobodnom prevodu Talasasta stena dokaz je koliko priroda može biti kreativna. Nalazi se oko 3km od grada Hiden (eng. Hidden ) u jugozapadnoj Australiji i svojom pojavom izaziva divljenje kod svih turista koji prevale na stotine i više kilometara da bi je videli. Stari Aboridžini ga zovu Katter Kich. Rock Wave je granitna stena, visoka oko 15m. Dakle, pravi kameni cunami. Nešto slično, samo u drugačijem obliku nalazi se u američkoj državi Arizona. U pitanju su takođe talasaste stene pod nazivom The Wave i ova dva lokaliteta se često mešaju, iako se nalaze na različitim kontinentima. Talasasta stena je smeštena na severnoj strani Hajden Rok brda. Zajedno predstavljaju deo prirodnog rezervata Hyden Wildlife Park koji obuhvata preko 160 hektara zemljišta i koji godišnje poseti preko 100.000 turista. Hyden Wildlife Park sadrži prava prirodna bogatstva, zelenilo, jezera, biljni i životinjski svet, ali je Rock Wave ipak njegova glavna atrakcija. Legenda o Duginoj Zmiji U mitologiji Aboridžina važno mesto zauzima Dugina Zmija o kojoj postoji mnogo priča. Jedna od njih kaže da je Dugina Zmija popila svu vodu na svetu . Dok se tako otečena vukla po zemlji formirala je Talasastu stenu. Talasasta stena je danas deo takozvane Staze snova, takođe vezane za prelepu mitologiju Aboridžina. Stazu čine prirodne atrakcije poput Mulka pećine, jezera Dumbleiung, Jilakin stene, Puntapin stene i dr. Rock Wave – šta kaže nauka? Geolozi kažu da je Hajden rok brdo na kojem se nalazi i Talasasta stena staro preko 2,63 milijarde godina i da se oblikovalo usled raznih vremenskih uslova, kao i usled odvajanja australijskog kontinenta od Antartika. Kakve još atrakcije postoje u ovom parku? Pored Talasaste stene, u Hajden parku su se formirale i druge prirodne znamenitosti koje su takođe zanimljive. Treba izdvojiti granitnu formaciju Humps, kao i ,,Zevanje nilskoh konja“ odnosno Hippo’s Yawn stenu. Od 2006. godine, u blizini se održava Wave Rock Weekender event, poznati muzički festival koji nosi ime u čast Talasaste stene. Ovo nije jedini kulturni događaj, s obzirom da se u parku organizuju i umetničke izložbe. Tu su i muzeji, od kojih izdvajamo Lace Place, muzej posvećen čipkanim materijalima. Kao i svaki park prirode, i Hajden je idealan za šetnje i planinarenje. Na obližnjim jezerima je dostupna vožnja kajakom, a imate na raspolaganju i smeštaj različitih kategorija. Međutim ono što turistima zauvek ostaje u sećanju jeste pogled na noćno zvezdano nebo iznad Talasaste stene, prizor kakav se ne može videtii u urbanijim sredinama.
Vaikiki plaža na Havajima – kako izgleda sunčati se na najpoznatijem raju za hedoniste?
Vaikiki ( eng. Waikiki ) je najpoznatija plaža na ostrvu Havaji, sastavljena od nekoliko manjih plaža. Nalazi se na jugu ostrva, nedaleko od Honlolulua, glavnog grada Havaja. Kada kažemo ,,Havaji“, mnogima odmah padnu na pamet asocijacije poput: odmor iz snova, tropski raj, uživanje, letovanje… I zaista je tako. Na ovom ostrvu vlada toliko prijatna atmosfera, što dokazuje podatak da su prema jednom američkm istraživanju Havaji najsrećnije mesto za život. Posetioci koji dolaze na Havaje ne propuštaju priliku da posete Vaikiki, najpoznatiju plažu na ostrvu, dugačku više od 3km. Reč Waikiki u prevodu bi značila Zaštićeni grad. Surferi je obožavaju Plaža je smeštena na vetrovitom području, što znači da su talasi na Vaikikiju idealni za surfovanje. Posebno za surfere početnike. Ako vam je potrebna dodatna pomoć oko učenja, možete angažovati stručnjake iz obližnjih škola za surfing. Osim surfovanja, ljubitelji sportova na vodi dolaze na Vaikiki i zbog vožnje kajacima. Plaža Vaikiki je svakog dana krcata turistima, tako da ovo nije mesto za osobe koje vole mir i tišinu. Vaikiki nije samo plaža… Vaikiki je i naziv stambenog kvarta oko plaže, na kojem se nalaze brojne smeštajne jedinice za turiste. Od velikih luksuznih hotela, do onih manjih i povoljnijih – svako će naći odgovarajući smeštaj na Vaikikiju. Naravno da se oko plaže nalaze broji barovi, restorani i slični sadržaji namenjeni turistima. Iako je turistima dostupna kuhinja iz svih delova sveta, predlažemo da probate lokalne specijalitete, koji su preukusni. Ako tražite preporuku, verovatno će vas posavetovati da probate morske plodove ili ribu koja se svakodnevno lovi i služi gostima. Podrazumeva se i da ne propustite ispijanje koktela, dok gledate romantični zalazak Sunca. Ukoliko se u pozadini čuje umirujuća havajska muzika, doživljaj je potpun. I ljubitelji šopinga će moći da uživaju, jer se uz Vaikiki plažu nalaze butici i suvenirnice, dok ćete u Aveniji Kalakata pronaći poznate dizajnerske butike i markiranu garderobu. Vaikiki će možda nestati za 20 godina U medijima se pre par godina pojavila zastrašujuća vest da bi Vaikiki plaža mogla da nestane kroz dve decenije. Razlog: klimatske promene, zbog kojih se povećava nivo mora. Uzbunu je podigao Kris Li, političar i predsednik Odbora za energiju i zaštitu okoline na Havajima. Ovo nije jedini problem, s obzirom da bi ovako nešto moglo uzrokovati i poplave u naseljenom delu Vaikiki kvarta. Osim što predstavlja krunu ostrva, zahvaljujući Vaikikiju, budžet države Havaji je bogatiji za dve milijadre dolara svake godine, tako da vlasti rade punom parom kako bi sprečile ovu katastrofu na vreme.
Palmenti u Pjetragali, istorijski lokalitet u magičnom seocetu u Italiji
Palmenti su ostaci starih, kamenih, takoreći podzemnih kućica, a nalaze se u italijanskom naselju Pjetragala ( Pietragalla ). Seoce je udaljeno oko 120km od velike italijanske luke Bari. Dobro je poznato da je Italija izuzetno bogata turističkim mestima. Turisti znaju za Rim, Veneciju, Milano, Siciliju, da ne govorimo o čuvanim italijanskim letovalištima. Zato su mesta poput sela Pjetragale često zapostavljena. 8 razloga zašto bi trebalo da posetite Palermo Međutim ako pripadate grupi avanturista, koji zalaze na manje poznate lokalitete u želji da osete pravu čar Italije, lokalne gurmanske specijalitete i čuvena italijanska vina, Pjetragala je pravo mesto za vas. Žuti kamen Ova planinska varošica nalazi se na nekih 800m nadmorske visine. U prevodu, Pietragalla znači ,,žuti kamen”. Mesto ima dugu i zanimljivu istoriju, a najpoznatije je po takozvanim ,,palmenti” objektima. U prošlosti, su ih pravili upravo od kamena, a mnogi su sačuvani i dan danas. Veruje se da je lokalno stanovništvo počelo da ih gradi već početkom XIV veka. Po izgledu podsećaju na selo Hobita, koje se nalazi na Novom Zelandu, ali treba imati u vidu da su palmenti nastali mnogo pre nego što je Tolkin napisao ,,Gospodara prstenova”. Palmenti – zašto su izgrađeni? Iako deluju kao stambeni objekti, palmenti su se koristili zapravo za proizvodnju vina. Neki su, kao što smo već naveli, napravljeni od kamena, neki od betona i cigle. Ali jedno im je zajedničko – svi su ukopani u zemlju. Nakon berbe grožđa, voće se odlagalo u palmente radi fermentacije. Svi palmenti su na istom mestu, pretostavlja se da je to bila najbolja lokacija za fermentaciju vina, zbog temperature, vetra i sličnih uslova. Osobe koje se razumeju u proizvodnju vina, znaju koliko je bitno da grožđe odstoji na pravom mestu, kako bi vino bilo što boljeg ukusa. Zato pojedine porodice i danas koriste svoje palmente koje su nasledili od svojih predaka. Očuvano je oko dvesta objekata Palmenti su prave mašine za proizvodnju vina. Unutrašnjost podseća na pećinu. Postoji poseban deo za ceđenje grožđa, rezervoari za proces fermentacije, primitivne kamene ,,sudopere”… Treba pomenuti da je skoro svaki objekat drugačiji, što znači da je svaki vinar nešto dodavao u svoj palmenti kako bi ga prilagodio sebi i svom načinu rada. Palmenti – Saveti za turiste S obzirom da je ovo područje poznato po dobrom vinu, lepo je posetiti mesto u septembru ili oktobru i probati neko od čuvenih vina. Nije loše doći i 10. maja kada se ovde održava mini festival, posvećen svetom Teodosiju, nešto kao vašar kod nas. Tačan naziv manifestacije je Festa di San Teodosio. Pjetragala ima stari, istorijski deo, koji je delimično sačuvao dašak prošlosti i pravo je uživanje šetati ovim delom naselja. Savetujemo da za obilazak angažujete lokalne vodiče, koji će vas sprovesti kroz mesto, običaje i proces spravljanja vina. Pored vina, predložiće vam i da isprobate neki od lokalnih specijaliteta, jer je i ovaj kraj, kao i veći deo Italije poznat po dobrom suvom mesu i maslinama. Dakle, ako želite da iskusite pravu čar Italije, zaobiđite atraktivna turistička mesta i dođite u Pjetragalu da se uverite kako zaista žive tradicionalni Italijani!
TOP 5 neverovatnih zanimljivosti o Ajfelovom tornju koje 100% ne znate
Ajfelova kula ili Ajfelov toranj danas je simbol Pariza i jedna od najpoznatijih građevina u svetu. Samim tim o njemu postoji jako puno zanimljivosti, a ovo su neke od njih: 5. Ko je napravio Ajfelovu kulu? Ajfelov toranj izgrađen je 1889. a sama izgradnja počela je dve godine ranije. Tvorac ovog spomenika je Gistav Ajfel po kojem je građevina i dobila ime, dok je njegov saradnik Moris Kešlen bio zadužen za dizajn i sam izgled. Inače toranj je sagrađen kao eksponat za Svetsku izložbu povodom obeležavanja stogodišnjice Francuske revolucije. 4. Visina, težina, dimenzije i ostali brojevi 18.038 delova livenog gvožđa ugrađeno je u toranj, kao i 2.500.000 zakovica. Sa svojih 300m visine, Ajfelov toranj je do 1930. godine bio najviša građevina na svetu, nakon čega ga je sa trona skinuo neboder Krajsler u Njujorku. Ko je raspoložen da se penje do vrha, čeka ga 1665 stepenika, a za one koji nisu u kondiciji, tu je i lift. Ajfel je težak 7300t. Osvetljava ga 20 miliona sijalica. Da bi se toranj održavao, na svakih sedam godina mora da se premaže, jer se boja vremenom ošteti od Sunca. Za premazivanje celog tornja, potrebno je 50t farbe. 3. Loš prvi utisak Danas je Ajfelov toranj jedna od najpoznatijih građevina u svetu. Međutim nije bilo tako u početku. Parižani su mrzeli toranj, kada su ga prvi put ugledali. Nazivali su ga ruglom i potajno priželjkivali da se sruši. Njihova želja se umalo nije ostvarila. Prvih godina toranj je posetilo na milione ljudi. Međutim, broj poseta je vremenom drastično opao pa je 1909. godine razmatrano da se Ajfel sruši. Spasio ga je lično njegov tvorac, zahvaljujući svojim poznanstvima u vojsci. Toranj je iskorišen za telekomunikaciju, pa je odlučeno da se ipak ne poruši. Vremenom, Ajfelova kula postaje remek delo arhiteksture i dobija ugled koji zaslužuje, ne samo u Parizu i Francuskoj, već i u čitavom svetu. 2. Ajfelov toranj je prkosio nacistima Pre nego što će Nemci ući u Pariz 1940. godine, Francuzi su odsekli kablove lifta, koji su tek popravljeni nakon rata. Kada je grad pao, Nemci su se popeli na vrh tornja kako bi okačili svoju zastavu, ali kad god bi to uradili, vetar bi je obarao. Delovalo je kao da sama Ajfelova kula prkosi neželjenim osvajačima. Kada su se 1944. godine saveznici približili Parizu, Hitler je naredio svom generalu Fon Holticu da uništi grad, sa sve tornjem, ali je nacistički general odbio da izvrši naređenje i Ajfel je preživeo. 1. Prodat dva puta Francuski prevarant Viktor Lusting uspeo je da prevari jednog gospodina da je Ajfelov toranj na prodaju. Navodno, troškovi održavanja su jako visoki i zato je vlada odlučila da ga proda. Dotični gospodin je poverovao i isplatio Lustingu pozamašnu sumu novca, nakon čega je prevarant uspeo da pobegne sa pravim malim bogatstvom. Kada mu je ponestalo novca, Lusting je ponovo uspeo da proda toranj drugom kupcu. Međutim, njegov novi klijent je na vreme shvatio da se radi o prevari i Lusting je uhvaćen. Ukoliko bi se nekim slučajem i našao danas na prodaji, Ajfelov toranj bi vredeo 544 miliona dolara.
Zamak grofa Drakule će vam uterati strah u kosti!
Zamak Grofa Drakule u Transilvaniji, glavna je turistička atrakcija Rumunije, koju godišnje poseti na milione turista. Pravo ime ovog velelepnog zdanja zapravo je Bran dvorac i takozvani grof Drakula u njemu nikada nije živeo. Rumuni su samo pametno iskoristili to što ih je pisac Brem Stoker proslavio i to dobro unovčili. Čak se organizuju i tematske žurke za Noć veštica, koje posećuju mladi iz čitave Evrope. Ko je zapravo bio grof Drakula i da li je zaista bio vampir? Grof Drakula zvao se Vlad Cepeš III i bio je okrutan rumunski vladar. Bio je nemilosrdan prema turskim osvajačima koje je nabijao na kolac. Kasnije dobija nadimak Drakula po kojem će i ostati upamćen. I prema svom narodu je bio nemiosrdan, ali samo prema pojedincima koji su kršili zakon. Lopovi u njegovo vreme mogli su slobodno da očekuju da će ostati bez ruke ako budu uhvaćeni u krađi. Ostalo je zabeleženo da je bio veoma hrabar i odvažan, a narod ga je voleo. Vlad Cepeš nije bio vampir ali je poslužio kao inspiracija piscu Bremu Stokeru, koji je prema njegovom liku stvorio čuvenog Grofa Drakulu, a mesto radnje smestio u Bran dvorac u Transivaniji. Zatiželjni turisti se ugavnom blago razočaraju kad pročitaju podatak na Vikipediji da Drakula nikada nije ni bio u ovom zamku. Zamak Grofa Drakule – Par zanimljivih činjenica Danas je zamak Grofa Drakule spomenik kulture od nacionalnog značaja. Nalazi se na granici Vlaške i Transilvanije. Od Bukurešta, glavnog grada Rumunije, deli ga nešto manje od tri sata vožnje. Bran dvorac sagrađen je 1377. Međutim i pre izgradnje dvorca na ovom mestu se nalazilo utvrđenje podignuto 1212. godine, čiji je cilj bio da čuva granicu. Utvrđenje je bilo slabe građe, pa su ga Mongoli srušili samo par decenija kasnije. Prostor je bio pust sve dok kralj Lajoš I nije dozvolio Saksoncima da na ovom mestu podignu novo utvrđenje. Tada je izgrađen zamak, a oko njega se kasnijih godina formiralo i naselje. Pre Drugog svetskog rata ovde je boravila rumunska kraljevska porodica. Među članovima kraljevske porodice kojima je Bran bio dom, nalazi se i Marija Karađorđević, tadašnja rumunska princeza, a kasnije jugoslovenska kraljica. Nakon Drugog svetskog rata, zamak Grofa Drakule nasleđuje princeza Ileana, ali ona nikada nije imala prilike da rukovodi ovim zdanjem jer su Bran preuzeli komunisti. 2007. je vraćen princezi, odnosno njenim naslednicima, koji ga 2009. pretvaraju u privatni muzej, prvi takve vrste u Rumuniji. Nalazi se na manjem uzvišenju i veoma je upečatljiv, a posetioci koji su imali prilike da uživaju u pogledu na zamak tokom sutona, kažu da deluje i pomalo jezivo. Bez obzira na dozu mistike, sa ponosom nosi titulu jednog od najlepših zamkova u Evropi. Ako već nema vampira, šta videti u zamku Bran? Zamak Grofa Drakule je uređen tako da posetioce podseti na način života kojim se živelo u srednjem veku. Turistima je dostupno da prođu i kroz tajni prolaz koji spaja prvi i treći sprat. Naravno kustos će vas upoznati sa pričama o Vladu Cepešu, Bremu Stokeru, kao i o istoriji zamka. Bran ima prelepo dvorište, takođe uređeno u srednjovekovnom stilu, a zamak okružje divna priroda. Tu su i već pomenute tematske žurke, odnosno maskenbali za Noć veštica koje se organizuju 31. oktobra. U zamku se održavaju i druge manifestacije, poput koncerata džez muzike, izložbi i slično. Zapravo možete iznajmiti zamak Grofa Drakule i za neki svoj privatni događaj, kao što su koktel zabave, kompanijske proslave i slično.
Mon Sen Mišel – čarobno zdanje u francuskom delu Normandije
Mon Sen Mišel je zdanje staro preko hiljadu godina. Smešten je na samoj obali Lamanša, a nekih četiri sata vožnje od Pariza. Jedno je od najzanimljivijih turističkih destinacija u Francuskoj, a gotovo nezaobilazna lokacija za sve turiste koji obilaze Normandiju. Deluje kao malo ostrvce koje je odvojeno samo par stotina metara od kopna. Nekada je bio takoreći, potpuno odsečen od kopna i do njega se dolazilo samo kada je oseka, odnosno kada se more povuče i oslobodi prilaz manastiru. Danas postoji uređen put tako da do utvrđenja možete doći bilo kada, bez obzira na vremenske uslove. Legenda i istorijske činjenice – kako je nastao Mon Sen Mišel? Prema jednoj zanimljivoj legendi Arhangel Mihailo tražio je od biskupa iz susednog grada Avranša da na ovom mestu izgradi crkvu. Biskup to nije učinio i anđeo mu je prstom probio lobanju. Danas se u jednoj crkvi u Avranšu čuva probušena lobanja za koju se veruje da je pripadala biskupu, mada naučnici kažu da zapravo datira iz doba neolita. Što se tiče istorijskih činjenica, podaci kažu da je na ovom mestu uz pomoć normandijskog plemstva izgrađen manastir u X veku. Donacije su i kasnije nastavile da pristižu, što od strane plemića, što od strane kraljeva, pa je Mon Sen Mišel vremenom postao pravo utvrđenje, odnosno zajednica benediktskih monaha. Još od XIV veka u Mon Sen Mišel dolaze hodočasnici, iako je često bio meta napada s obzirom da se nalazi na samoj obali Lamanša. Osim što je korišćen u religijske i vojne svrhe, neko vreme je poslužio i kao zatvor. Uprkos burnoj istoriji, utvrđenje je opstalo i dočekalo XX vek, kada je stavljeno pod UNESCO zaštitu. Na jubilarnoj proslavi na kojoj je obeleženo 1000 godina postojanja ovog zdanja, u Mon Sen Mišelu je održana služba, a na samom početku XXI veka ovde se ponovo doseljavaju monasi i monahinje. Šta videti u Mon Sen Mišelu? Dakle, Mon Sen Mišel nije samo manastir već čitavo zdanje, koje danas predstavlja religijski, ali i kulturni centar. Pored prelepe crkve, ovde se nalazi i nekoliko muzeja. Posetite i kuću Tiphaine sa autentičnim nameštajem i predmetima iz XIV veka. Mnogi turisti ovde dolaze zbog čarobne igre plime i oseke. Dok je plima, Mon Sen Mišel se ogleda u vodi i to je najlepši period za slikanje. Kada je oseka turisti silaze sa glavnog puta jer se zdanju može prići i obalom. Iako je igra mora ponekad zanimljiva, turistima se savetuje oprez, jer je vreme nepredvidivo! Naravno, s obzirom da je Mon Sen Mišel turističko mesto, ovde se nalazi i par manjih hotela i restorana. Korisne informacije za turiste Parking se ne nalazi uz samo utvrđenje, već ,,na obali“. Prilagođen je svim vozilima, a ovde možete čak i kampovati. Do zamka se ide uglavnom pešice, a daljina je oko 3km. Ako vas mrzi da pešačite ili niste u mogućnosti, postoji linijski prevoz ili čak kočije koje vas mogu odvesti do ulaza. Ako vam je budžet ograničen, izbegavajte noćenje, ručak ili bilo kakvu kupovinu u samom zdanju. Logično, sve je mnogo skuplje, a iste proizvode i usluge možete naći u mestu izvan utvrđenja, gde se inače nalazi i parking. Mon Sent Mišel je idealna destinacija za sanjare, avanturiste ili one koji žele da osete romantiku! Ovu lokaciju prosto morate dodati na listu destinacija koje želite da posetite.