Zlatibor – šta videti, a da nije centar?
Zlatibor planina je veliki turistički centar koji nije samo aktuelan tokom zime. Ovde sve vrvi od turista preko cele godine, gužve umeju da budu čak i kada je sezona najslabija. Međutim većina turista greši jer se ne odmakne od centra i ne upozna sa prelepom okolinom ove divne planine. Centar će vam biti interesantan prva dva dana, naročito sada kada je Trg renoviran, ali to je to. Brzo će vam dosaditi. Zato obavezno posetite i neka druga mesta, u okolini koja će vas oduševiti još više. Jer Zlatibor ne čini samo centar! Gondolom do Tornika Tornik je najviši vrh Zlatibora i nalazi se na 1496m nadmorske visine. Ovde se nalaze i ski staze, pa su ranije turisti dolazili čisto zbog skijanja. Međutim nakon što je otvorena gondola koja vozi do vrha, interesovanje za Tornik se pojačalo. Na žalost, turisti se samo provozaju do vrha, popiju piće i vrate. Prošetajte malo po Torniku. Na primer, kada siđete sa gondole, idite levo do kraja staze i čeka vas divan vidik. Ako vreme posluži, može se videti čak i Crna Gora. Tornik je veliki i ljubitelji šetnje po prirodi će svakako uživati! Što se tiče gondole, cena je 1000 dinara za odrasle, za decu 550. Popuste imaju stanovnici opštine Čajetina, grupne posete, kao i osobe sa invaliditetom. Zlatiborska jezera Na ovu destinaciju, takođe možete doći gondolom. Između polazne stanice i Tornika, staje se i na Zlatiborska jezera. Ako ne volite što je Zlatibor urbanizovan, onda što pre prošetajte ovom lokacijom, jer je u planu da se na ovom mestu u narednim godinama izgrade hoteli. Ako ste nekada leteli avionom iz Crne Gore, ka Beogradu, mogli ste da primetite jedno od Zlatiborskih jezera koje ima oblik zmaja. Gostilje Ljubitelji vodopada i čiste, planinske vode, biće oduševljeni odlaskom na vodopad Gostilje. Ovde se danas nalazi jako lepo izletište, zato ako provodite par dana na Zlatiboru, jedan ceo dan odvojte samo za Gostilje. Ovde se nalazi i bazen, sportski tereni, prostor za piknik… Ulaznica se plaća, košta 200 din za odrasle i 100 din za decu. Najveći vodopad na Gostilju je visok oko 20m, a okružuje ga još nekoliko prelepih, manjih vodopada i slapova. Kada stanete pored vodopada, osetićete takozvali efekat hladnog tuša, što može biti veoma osvežavajuće tokom leta. Voda je jako hladna, pa nije za kupanje. Stopića pećina Na severnoistočnoj strani, Zaltibor je sakrio, verovatno svoje najveće blago – Stopića pećinu. Kroz pećinu protiče potok, unutra se nalazi i vodopad, a ono što je svakako čini posebnom jesu kade. Predlažemo da Stopića pećinu posetite u proleće kada su kade pune vodom. Na samom ulasku u pećinu nalazi se visoki brežuljak, koji se naziva i pseće groblje. Iznad brežuljka je pukotina u steni. Priča kaže da je nekada, pre nego što je put do ulaza u pećinu bio prohodan, lokalno stanovništvo kroz otvor bacalo posmrtne ostatke svojih ljubimaca i domaćih životinja. Vremenom se od njihovih tela napravio i ovaj brežuljak. Cena ulaznice je 250 dinara za odrasle i 150 za decu. Sirogojno Ljubitelji etno turizma treba da svrate u Sirogojno, i upoznaju se sa tradicijom ovih krajeva. Ovde ćete naći muzej na otvorenom ,,Staro selo” i videti kako su stanovnici Zlatibora nekada živeli. Možete kupiti i nešto od ručnih radova lokalnog stanovništva poput džempera, prskula, vunenih čarapa, košulja, vezenih materijala i slično. Dobra klopa na Mačkatu i Borovoj glavi Od lokalnih specijaliteta ne treba propustiti zlatiborsku pršutu, sir i kajmak. Dobru jagnjetinu ćete naći na Mačkatu, verovatno najbolju u Srbiji. Turisti tvrde da se na Borovoj glavi može kupiti odlična kompet lepinja. Najbolje je konzumirati je u kombinaciji sa domaćim kiselim mlekom, a ko voli jaču hranu može dodati i pršute. Još par destinacija… Ovo je samo mali deo sadržaja koji se nalazi na Zlatiboru, a možemo očekivati da će ga biti još više u narednom periodu. Nije loše ni posetiti El Paso, divne crkve, manastire i spomenike, Titovu vilu, Dino park, Avantura park, muzeje i galerije. Da ne govorimo o zabavnim aktivnostima, kao što su plainarenje, biciklizam, vožnja kvadova, jahanje i brojne druge! Zlatibor definitivno ima mnogo toga da ponudi.
Krupajsko vrelo – zavirite u magični svet istočne Srbije
Krupajsko vrelo je mesto za koje je jako malo ljudi znalo do pre samo par godina. Promocijom domaćeg turizma, naročito na interntu, ovaj homoljski dragulj postao je destinacija koju obavezno treba posetiti. Kada se nađete ispred mistične pećine iz koje izvire voda, imaćete utisak da ste zalutali u neki film epske fantastike. Krupajsko vrelo – par opštih podataka Krupajsko vrelo se nalazi u selu Milanovac, nedaleko od Žagubice. Voda koja izvore iz vrela, spušta se niz omanji vodopad, prolazi pored stare vodenice i dalje se uliva u Krupajsku reku. Karakteriše je divna zelenkasta boja. Jako je čista, temperatura je oko 10°C, pa je idealna za uzgoj pastrmke. Vrelo i okolina su zaštićeni od strane države kao spomenik prirode od izuzetnog značaja. Ispod vrela se krije jedan jako zanimljiv svet, odnosno mreža kanala koji vode do podvodne pećine. Samo je par ronilaca imalo sreću da vidi ove nesvakidašnje podzemne hodnike. Legenda Naravno da je ovakvo mesto bilo inspiracija za brojne legende. Omiljena kaže da se u pećini nalazi blago, koje su mnogi avanturisti bezuspešno tražili. Ovo su dokazali i ronioci koji su istraživali pećinu, jer su pronašli tragove o ranijem prisustvu ljudi. Po legendi, blago čuva vodeni duh Tartor i ulaz u pećinu je uglavnom zatvoren. Otvara se samo jednom godišnje kada Tartor udara u bubnjeve i poziva ostale duhove na svoju slavu. Priča kaže da žene tada dolaze u pećinu kako bi se prepustile vodenom duhu i tako stekle velike moći. On im zauzvrat obično traži lepu devojku kao nagradu. Kako doći do Krupajskog vrela, šta još videti, šta pojesti… Ako idete iz pravca Beograda i Novog Sada, najbolje je ići preko Požarevca i Despotovca. Ukoliko živite južnije, onda je bolje doći do Svilajnca, pa zatim opet kroz Despotovac do vrela. Kada stignete do vrela, najpre ćete naići na parking, koji nije trenutno asfaltiran i može biti jako nezgodan za parkiranje, ako je podloga mokra. Zato gledajte da se parkirate negde do samog puta. Vikendom su, naravno, velike gužve, pa je bolje doći radim danima ako ste u mogućnosti. Kada krenete ka vrelu, proćićete pored restorana, postoji i nekoliko manjih tezgi sa suvenirima, štandovi sa pićem i stara vodenica. Pored vodenice su stepenice koje vas vode dalje ka vrelu. Sve je lepo uređeno i nećete zalutati. Od lokalnih specijaliteta predlažemo da obavezno probate homoljski sir, jagnjetinu, kačamak ili pastrmku. Kao suvenir ponesite teglu homoljskog meda. Ovde možete i prenoćiti, što svakako preporučujemo, jer se u okolini nalazi još mnogo zanimljivih mesta koje vredi posetiti: manastir Manasija, vodopad Lisine, Resavska pećina, i drugo.
Manasija manastir – vremeplov koji će vas vratiti u srednji vek!
Manasija ili manastir Resava, smešten je blizu Despotovca i zadužbina je despota Stefana Lazarevića. Ljubitelji nekih starih vremena koja su obeležili vitezovi, čast i junaštvo treba obavezno da svrate u Manasiju. Izgrađen je u 15. veku! Ovo nije samo manastir, već i značajan istorisjki lokalitet, s obzirom da je manastir opasan zidina koje su ga vekovima čuvale. Smatra se da je sam despot Stefan sahranjen u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetoj Trojici. Njegova grobnica se nalazi skoro na samom ulazu, sa desne strane. Rađena je čak i DNK analiza posmrtnih ostataka, koja je pokazala skoro 100% tačnost da se radi o sinu kneza Lazara. Međutim, Lazar je imao još sinova, pa neki istoričari ne isključuju mogućnost i da se radi i Stefanovom bratu Vuku. Čitav kompleks je jako značajan za srpsku istoriju, proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom i spomenikom kulture od istorijskog značaja. I Manasija deli sudbinu mnogih srpskih manastira. Zabeleženo je da je stradala čak četiri puta, ali je i obnavljana. Ostali su sačuvani neki bitni detalji, među kojima je i ikona despota Stefana, kako drži maketu manastira. Posetioci, uglavnom ne smeju da se penju na zidine, radi sopstvene bezbednosti, ali i kako bi se utvrđenje što bolje sačuvalo. Porta manastira je jako lepo uređena, sa puno cveća, ispred manastira je parking i toalet za posetioce. Insistira se da posetioci dođu prostojno obučeni. Manasija – Viteški festival Interesovanje za Manasiju je umnogome pomogao Just Out, najbrže rastući viteški festival u Evropi. Festival je internacionalnog karaktera i održava se krajem avgusta. Tokom festivala organizuju se realni viteški dueli i borbe srednjovekovnim oružjem, naravno, sa zaštitnim odelima, kako se učesnici ne bi povredili. Svake godine se prijavi po nekoliko stotina učesnika. Ovo je zanimljiv događaj za celu porodicu, jer se organizuju i viteške radionice za decu, može se slušati srednjovekvna muzika koju izvode profesionalni muzičari, a za ljubitelje gastronomije tu su specijaliteti od divljači, koja je predstavljala glavni kulinarski užitak pre šest vekova. Festival promoviše moralne vrednosti, bori se protiv kiča i šunda, kao i protiv nasilja nad ženama, decom i slabima. Šta još posetiti u okolini? Despotovac ima prelepo okruženje, tako da možete posetiti i vodopad Lisine, Resavsku pećinu, Krupajsko vrelo i druga mesta okružena lepom prirodom.
Potpećka pećina – najveći pećinski ulaz na Balkanu!
Potpećka pećina predstavlja jedno od najvećih prirodnih bogatstava Srbije. Specifična je po mnogo čemu, ali za početak treba pomenuti da se radi o najvećem pećinskom ulazi na Balkanu i jednom od najvećih u svetu! Danas ova pećina uživa status prirodnog dobra. Potpećka pećina – kako stići? Nalazi se u mestu Potpeće, po kojem je i dobila ime. Ukoliko krenete iz Požege ka Zlatiboru, proćićete kroz mesto Zlakusa, gde je vidljivo istaknut putokaz za pećinu. Skrenite na označenoj raskrsnici ( ako idete iz pravca Požege, skrenućete levo ) i očekuje vas još oko 3km do same pećine. Put je uzak, zato vozite oprezno. Nekih 500m ispred pećine nalazi se besplatan parking gde možete ostaviti svoj auto. Pored pećine je info tabla sa uputstvima za posetioce. Imate i broj vodiča kojem se možete javiti. U suštini ture su na svakih sat vremena, pa ako ne dobijete telefonsku vezu sa vodičem, prosto ga sačekajte ispred pećine. Radno vreme vodiča je od 10:00 do 18:00. Cene ulaznica su: Odrasli – 300 din Odrasli ( grupne posete ) – 240 din Deca – 200 din Deca ( grupne posete ) – 170 din Potpećka pećina – prirodna bogatstva Na samom prilasku zadiviće vas ogroman ulaz Potpećke pećine. Podsetiće vas na filmove fantastike, imaćete utisak da će svakog trenutka iz nje izaći strašna aždaja. Ulaz je visok čak 50m. Iz pećine izlazi potok, čija je voda idealna za uzgoj pastrmke, pa se oko samog potoka nalazi nekoliko dobrih ribljih restorana. Pećina je nekada imala dva sprata. Sa gornjeg se spuštao vodopad, pa se vremenom sprat obrušio. Kada uđete u pećinu i pogledate napolje, primetićete da ulaz ima obris mamuta. Vodič će vas sprovesti kroz nekoligo dvorana: Zmajevu, Dvoranu slepih miševa, Dvoranu kosti… Pećina se deli na gornju i donju! Donji deo nije otvoren za posetioce, turisti imaju priliku da posete samo godnji deo. Speleolozi procenjuju da se kroz pećinu može izaći u susedno selo, ali na žalost Potpećka pećina je dobrim delom još uvek neistražena. Istraženo je 2km pećine, dok je za posetioce otvoreno nekih 500m. Priroda je bila veoma kreativna dok je formirala stalaktite i stalagmite u ovoj pećini. Treba pomenuti prelepu draperiju Nevestin veo, ali i kose stalaktite, koji se pored Potpećke nalaze u još samo jednoj pećini u Americi. Naši preci su u Potpećkoj pećini tražili spas od sigurne smrti Poznato je da se lokalno stanovništvo sklanjalo u pećinu za vreme turske vladavine. U jednoj pećinskoj jami pronađeni su posmrtni ostaci preminulih. Naime, bio je veliki rizik izaći iz pećine kako bi se pokojnik sahranio, pa su tela preminulih spuštana u jednu pećinsku jamu. Nakon što su otkrivena u dvadesetom veku, sahranjena su na prikladnom mestu. Vodič će vam pokazati i jedan mali otvor ispod kojeg je uklesan krst. Otvor je služio kao improvizovani oltar, a posetioci mogu spustiti ruku na otvor i zamisliti želju. U donjoj pećini su pronađeni i ostaci poput jelenskih rogova, oruđa, keramike i drugo, što znači da su ljudi ovde živeli još u doba neolita. Grnčarija u Zlakusi, etno selo, pastrmka u lokalnim restoranima Potpeće nije poznato samo po ovoj impozantnoj pećini. Selo Zlakusa u kojem skrećete ka Potpeću je nadaleko poznato po dobroj grnčariji. Zovu ga još i ,,Srpski Cepter“. Kažu da sarma i svadbarski kupus nikada nisu dovoljno dobri ako se ne spreme u zemljanom loncu ili zemljanoj posudi. Između Zlakuse i Potpećke pećine nalazi se i etno selo Terzića avlija. S obzirom da je potok koji izlazi iz pećine idealan za uzgoj pastrmke, oko njega se nalazi nekoliko restorana, koji imaju sopstvene ribnjake. Ne propustite da probate njihove riblje specijalitete, uz marinadu i domaće vino. Neke stare vodenice su preuređene u restorane što je takođe lepo videti.