Dolina reke Loare – 5 očaravajućih zamaka
Na samo dva sata od Pariza, u centralnoj Francuskoj, dolina reke Loare uvek je bila magnet za Francusku elitu. Prelepi pejzaži bili su jedan od razloga da mnogi francuski kraljevi odaberu ovaj deo Francuske za svoj dom, gradeći bajkovite i impresivne dvorce koji danas privlače mnogobrojne turiste. Dolina reke Loare – bajka u srcu Francuske Poseta ovom delu Francuske vodi vas u prošlost. Imate osećaj da ste u pravoj bajci, uživajući u lepotama velelepnih dvoraca. Ima ih preko 300, neki veliki i poznati, neki manji i ne baš tako čuveni, što nikako ne umanjuje njihovu lepotu i čarobnost. Zamak Villandry Jedan od najimpresivnijih dvoraca doline Loare je Villandry. Sagrađen je početkom VI veka i poslednji je dvorac koji je izgrađen u renesansnom stilu u ovoj oblasti. Ono što najviše privlači turiste su prelepi vrtovi koji deluju nestvarno. Podeljeni su na tri nivoa, a mešavina raznovrsnog cveća i povrća nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Lavirint neverovatnih boja deluje smirujuće i opuštajuće, a fontane i jezero u jednom od njih pravo su mesto za sanjarenje. Chenonceau zamak Jedan od najposećenijih i najslikanijih zamaka Francuske. Izgrađen je na reci Šer, a nazivaju ga još i ženski zamak zbog interesantne i burne istorije. Francuski kralj Henri II kupio je ovaj zamak za svoju ljubavnicu Dajanu. Posle njegove smrti, njegova zakonita supruga Ketrin iselila je Dajanu iz zamka i sagradila dvospratnu galeriju na mostu. Sagrađeni zamak je ostavila svojoj snahi Lujzi, supruzi Henrija III koja se nakon njegovog ubistva povukla u dvorac noseći beli kostim žalosti, po kome je postala poznata kao Bela kraljica. Zamak Chambord Izgrađen 1519. godine, zamak Chambord prvobitno je bio lovački dom kraljevskog dvora. Iako nikada dovršen, postao je jedan od najvećih dvoraca u dolini reke Loare sa preko 400 soba. Prostire se na 5440 hektara uglavnom šumovitih predela, okružen je zidom dugim 32 kilometra i približno je iste veličine kao centar Pariza. Amboise Preko 400 godina dvorac Amboise bio je prebivalište francuskih kraljeva. Svoju najveću slavu dostigao je za vreme vladavine francuskog Kralja Fransoa I koji je bio veliki ljubitelj italijanske arhitekture i umetnosti. Za ukrašavanje palate zaposlio je nekoliko vrhunskih italijanskih umetnika tog vremena, od kojih je jedan bio i čuveni Leonadro Da Vinči. Grob ovog slavnog umetnika nalazi se danas u kapeli dvorca. Zamak Angers Za razliku od mnogih romantičnih zamaka sa božanstvenim vrtovima u dolini rele Loare, Angers je prostrani srednjevekovni zamak okružen masivnim zidovima i kulama. Ovi bedemi su dugački 500 metara i imaju 17 kula. Ono što je zanimljivo jeste da se u ovom dvorcu nalazi Tapiserija Apokalipse koja je, zahvaljujući načinu izrade, veličini i starosti, glavno delo srednjevekovne umetnosti. Smeštaj u Dolini Loare Booking.com
Krupajsko vrelo – zavirite u magični svet istočne Srbije
Krupajsko vrelo je mesto za koje je jako malo ljudi znalo do pre samo par godina. Promocijom domaćeg turizma, naročito na interntu, ovaj homoljski dragulj postao je destinacija koju obavezno treba posetiti. Kada se nađete ispred mistične pećine iz koje izvire voda, imaćete utisak da ste zalutali u neki film epske fantastike. Krupajsko vrelo – par opštih podataka Krupajsko vrelo se nalazi u selu Milanovac, nedaleko od Žagubice. Voda koja izvore iz vrela, spušta se niz omanji vodopad, prolazi pored stare vodenice i dalje se uliva u Krupajsku reku. Karakteriše je divna zelenkasta boja. Jako je čista, temperatura je oko 10°C, pa je idealna za uzgoj pastrmke. Vrelo i okolina su zaštićeni od strane države kao spomenik prirode od izuzetnog značaja. Ispod vrela se krije jedan jako zanimljiv svet, odnosno mreža kanala koji vode do podvodne pećine. Samo je par ronilaca imalo sreću da vidi ove nesvakidašnje podzemne hodnike. Legenda Naravno da je ovakvo mesto bilo inspiracija za brojne legende. Omiljena kaže da se u pećini nalazi blago, koje su mnogi avanturisti bezuspešno tražili. Ovo su dokazali i ronioci koji su istraživali pećinu, jer su pronašli tragove o ranijem prisustvu ljudi. Po legendi, blago čuva vodeni duh Tartor i ulaz u pećinu je uglavnom zatvoren. Otvara se samo jednom godišnje kada Tartor udara u bubnjeve i poziva ostale duhove na svoju slavu. Priča kaže da žene tada dolaze u pećinu kako bi se prepustile vodenom duhu i tako stekle velike moći. On im zauzvrat obično traži lepu devojku kao nagradu. Kako doći do Krupajskog vrela, šta još videti, šta pojesti… Ako idete iz pravca Beograda i Novog Sada, najbolje je ići preko Požarevca i Despotovca. Ukoliko živite južnije, onda je bolje doći do Svilajnca, pa zatim opet kroz Despotovac do vrela. Kada stignete do vrela, najpre ćete naići na parking, koji nije trenutno asfaltiran i može biti jako nezgodan za parkiranje, ako je podloga mokra. Zato gledajte da se parkirate negde do samog puta. Vikendom su, naravno, velike gužve, pa je bolje doći radim danima ako ste u mogućnosti. Kada krenete ka vrelu, proćićete pored restorana, postoji i nekoliko manjih tezgi sa suvenirima, štandovi sa pićem i stara vodenica. Pored vodenice su stepenice koje vas vode dalje ka vrelu. Sve je lepo uređeno i nećete zalutati. Od lokalnih specijaliteta predlažemo da obavezno probate homoljski sir, jagnjetinu, kačamak ili pastrmku. Kao suvenir ponesite teglu homoljskog meda. Ovde možete i prenoćiti, što svakako preporučujemo, jer se u okolini nalazi još mnogo zanimljivih mesta koje vredi posetiti: manastir Manasija, vodopad Lisine, Resavska pećina, i drugo.
Vrelo Bune, Blagaj – bajkovito mesto u Bosni i Hercegovini koje krije mnoge tajne
Vrelo Bune možemo slobodno nazvati najlepšim mestom u Bosni iHercegovini, iako je ova zemlja poznata po mnogim drugim lepim mestima. Nalazi se u mestu Blagaj, nedaleko od Mostara. U pitanju je lokacija na kojoj izvire reka Buna, jedna od najčistijih reka u Evropi. Pored izvora izgrađena je i tekija, koja je danas otvorena za posetioce. S obzirom da ovo mesto izuzetno posećena turistička destinacija, ispred tekije je otvoreno nekoliko suvenirnica, ali i restorana u kojima možete probati domaće specijalitete, čuvene bosanske slatkiše, itd. Vrelo Bune – Par reči o samom izvoru Ni do današnjeg dana, vrelo reke Bune nije do kraja istraženo, uprkos tome što ovde dolaze ronioci i naučnici iz čitave Evrope. Reka izvire u maloj pećini u koju možete ući čamcem, postoje vodiči koji će vas uvesti i dati vam par informacija o samoj reci. Pećina se nalazi odmah do tekije i zaštitni je znak ovog mesta. Vožnja ne traje puno, jer je pećina jako mala, ali svakako vredi provozati se unutra, osetiti hladnoću Bune i saznati nekoliko zanimljivosti o samom izvoru. U jednoj sekundi iz izvorišta Bune izađe preko 30m³ vode. Ronioci su pokušavali da istraže koliko je izvorište duboko, ali struje su toliko jake da je za sada taj zadatak nemoguć. Tekija Ne zna se tačno kada je nastala tekija (pretpostavlja se krajem 15. veka ) ali se zna da ju je izgradio Ačik paša, čiji se mezar (grob) nalazi u samoj tekiji i može se videti. Čitavo mesto odiše mirom, pa nije ni čudo što su derviši, koji su ovde boravili, izabrali upravo vrelo Bune za svoju tekiju. Ulaz u tekiju se plaća, kućica u kojoj se kupuju ulaznice nalazi se ispred dvorišta tekije. Sve je jako lepo uređeno i očuvano. Na samom ulasku u tekiju sačekaće vas ljubazna devojka koja će vas zamoliti da se izujete. Obuća se odlaže ispred tekije na police. Žene moraju biti u suknji i moraju nositi maramu na glavi, dok muškarci moraju biti u dugim pantalonama. Ako slučajno niste obučeni adekvatno, nikakav problem, jer će vam pomenuta devojka dati sve što je potrebno. Na ulasku stoje jednobojne suknje na preklop koje možete prosto ,,opasati” oko sebe , a postoje i marame za dame. Sve je čisto, posetioci po izlasku odlažu ovu odeću u posebnu korpu u kojoj su iskorišćene suknje i marame. U tekiji, pored mezara Ačik paše, mogu se videti prostorije za derviše ( gostinska soba, kupatilo, itd ), kao i hamam sa prelepom tavanicom. Na žalost ne postoji vodič koji bi vas sproveo kroz tekiju i dao vam par informacija o samom mestu, dervišima i njihovim običajima. Vrelo Bune – Korisne informacije za turiste Oko 1 km ispred tekije je veliki parking na kojem morate ostaviti auto. Parking se naplaćuje. Očekuje vas par minuta hoda, ali šetnja nije naporna. Nije dozvoljeno dovesti se kolima do same tekije jer se tu nalaze suvenirnice i ne postoji mesto za parkiranje. Put je asfaltiran i prilagođen osobama sa invaliditetom. Ako odlučite da pojedete nešto u restoranima oko vrela, predlažemo pastrmku, koju restorani samostalno gaje. Naime, temperatura Bune idealna je za uzgoj pastrmke, tako da skoro svi restorani imaju svoje ribnjake. Ne propustite ni čuvene bosanske slatkiše, poput urmašica, tufahija ili baklava, a podrazumeva se da uz njih popijete i onu pravu bosansku kafu iz fildžana. Cene su sasvim pristupačne: Vožnja čamcem u pećini: 4KM po osobi Ulaznica u tekiju: 10KM po osobi Parking: 2KM za putnička vozila
Sedam mesta za uživanje u Temišvaru
Ako ste kojim slučajem boravili u Temišvaru, verujemo da će te ponovo želeti da se vratite na vikend ili duži period, kako bi ste mogli da obiđete i da uživate u svim sadržajima koji ovaj, nama poslednih godina poznat turistički grad nudi. Raznolikost i bogatu turističku ponudu za svačiji ukus i svačiji džep. Možete birati da li ćete provesti kao spa vikend, ili pak, romantično plovidbom po reci Begej i poseti Parku ruža. Možda boraviti u prirodi u nekim parkovima i predelima koji, zbog svojih retkih biljnih kultura i drveća, kao da ne pripadaju ovom geografskom podneblju. Naravno, treba napomenuti, da određeni hoteli u svom vasništvu imaju i bicikle koje daju na besplatno korišćenje, korisnicima njihovih usluga. Što je bitno jer je mnogo lakše obići grad van sabraćajne gužve, a i sam grad je velikim delom pešačka zona. Mnogo je mesta na kojima možete uživati u Temišvaru, a mi smo odabrali ovih sedam. Botanička bašta Drugi je po veličini park u temišvaru koji pokriva oko 8 hektara zelene površine, nalazi se na nekoliko minuta hoda od samog centra grada. Poseduje veliku raznolikost drveća i raznovrsnog bilja. Veliko zeleno prostranstvo išarano je stazama za pešačenje, koje lokalno stanovništvo ponekad koristi za jogging i rekreaciju. Kao i za biciklizam. Olično je utočište za beg od gradske vreve i velikih letnjih sparina. Prostor je ogroman, tako da ako želite možete se potpuno osamiti i uživati u miru i tišini ili čitanju dobre knjige. Nekim čudom, da li zbog gustog rastinja i svog tog prostranstva, park ima dobru zvučnu izolaciju. U popodnevnim časovima u parku je puno roditelja sa decom. Ulaznica je besplatna. Park ruža Parcul Rozelor je najlepši park u Temišvaru. Kako sam naziv kaže pun cveća i mirisnih nota jednim delom godine. Njegova cvetna lepeza boja i stilova učiniće da se osećate kao da ste se u nekoj cvetnoj bajci. Arhitektura u francuskom i engleskom stilu izmestiće vas iz ovog vremena u neko doba romantizma. Dizajniran od strane dva poznata arhitekta, prvi put je svečano otvoren 19. jula 1891. godine za “Univerzalnu izložbu”. U parku je prikazano 300 različitih vrsta i još preko 2000 boja i oblika ruža. Naoružajte se dobrim fotoaparatom jer veliki deo slika želećete da napravite upravo u ovom cvetnom vrtu. Central park Jedan je najstarijih parkova u Temšvaru, osnovan 1880. godine u čast generala Antona von Scudiera. U parku postoje klupice na kojima možete da se odmorite, a takođe i stolovi šaha. Ukrašen je fontanama koje odišu duhom starog vremena koji se tako uklapa u priču Spomenika rumunskog vojnika. U ovom istorijskom parku napravili su i oformili čitavu jednu uličicu i nazvali je alejom ličnosti. U njoj se nalaze spomenici i statue nekoliko slavnih ličnosti koje su uticale na istoriju i kulturu Rumunije. Park Alpinet Alspki park smešten je na levoj obali Begeja. Verovatno je najzeleniji park u Temišvaru, ako to uopšte može tako da se kaže. Na svom posedu sadrži mnoge alpske i subalpske vrste drveća i rastinja. Ideju za njegovu izgradnju 1924. godine izneo je Mihail Demetrovici, rumunski hortikulturista. Samo zemljiste na kom je park je slojevito. Kao takvo dalo im je ideju da se naprave nekoliko stepenastih, terasa sa kamenim zidovima, koje su atrakcija za turiste pored bujne nesvakidašnje vegetacije za ovo geografsko područje. Dečiji park Kako budete obliazili i ostale parkove, primetićete kako se u svakom trenutku mislilo na decu i na njihovu bezbednost. Ipak bili su tako pazljivi da su izdvojili poseban prostor za decu, koji pored toga sto obiluje zelenim prostranstvom, gustim drvećem koje štiti male korisnike tokom letnjih vrućina poseduje i mnogobrojna igrališta. Park je izuzetno čist i miran, potpno bezbedan, pun razlićitih sadržaja za najmlađe. Prostor je jako dobro organizovan da čak i kad je prepun roditelja i dece to ne utiče na njihov konfor i bezbednost. Važno je napomenuti da je park sa toaletima. Psi i bicikli nisu dozvoljeni. Reka Begej Pored obilaženja parkova, bogatih istorijskih i kulturnih znamenitosti, ako želite da iskusite nešto romantično, a u isto vreme osvežavajuće i drugačije, zaplovite brodićem na reci Begej. Ovo fenomenalno plutajuće iskustvo pokazaće vam još jednu stranu, ovog grada punog iznenađenja. Brodić se zaustavlja kod svih znamenitosti u gradu. Vožnja će vam pomoći da iz potuno druge perspektive upoznate grad. Ako se odlučite za šetnju pored obala Begeja, imaćete na raspolaganju veliku zelenu površinu koja se prostire duž celog toka reke, kao i klupice na kojima se možete odmoriti i posmatrati mirnu vodu ove reke koja prolazi i kroz našu zemlju. Zoo – Vrt Pored svih zanimljivih mesta, a i onih neobičnih, koje smo naveli nedostaje samo zoo vrt koji bi upotpunio ovu priču. Naravno, grad u svom vlasništvu ima i to. Na oduševljenje najmlađih korinika vrt čuva i brine se o različitim životinjskim vrstama, koja su atrakcija za sve posetioce. Naravno, grad je opet mislio na bezbednost najmlađih tako da sa sigurne distance mogu posmatrati vratolomije i svakodnevni život stanovnika Zoo vrta. Po mnogo čemu ovaj vrt se razlikuje od onoga na šta smo do sada navikli. Vrt je osmišljen kao jedan ogroman park, što je nekako i uobičajeno kad je u pitanju Temišvar grad parkova, pa se u tom samom parku nalaze se delovi koji predstavljaju Zoo vrt. Temišvar je po mnogo čemu porodičan grad i na svakom koraku se vidi briga o najmlađima, počevši od toga da su svi trgovi pešačka zona. Uredan, čist, miran i tako osvežavajuć dok je saobraćajna gužva daleko od svega toga. Kako bi smo ga mi nazvali bogat istorijski grad okružen parkovima i rekom.
Krstarenje Uvcem, doživljaj koji se ne zaboravlja!
Krstarenje Uvcem je prava avantura! Ako želite da vidite nešto lepo i posebno, na ovaj izlet morate otići. Krstarenje se mora zakazati unapred. Brodić prima oko dvanaest putnika, ako ne rezervišete mesto, može se desiti da prevalite veliki put i da ostanete kratkih rukava, jer neće biti dovoljno mesta za vas. Postoji nekoliko brodića, ali mi smo našu vožnju zakazali telefonski kod gospodina Dejana. On je ujedno i vodič na ovoj turi. Ne znam baš koliko unapred treba da se zakaže, ja sam zakazala u ponedeljak, a išli smo u nedelju. Na brodiću ume da bude sveže, zato ponesite jaknu viška. Tura traje četiri, četiri i po sata, na brodiću nemate ništa, zato svaka osoba neka ponese bar po litar vode, eventualno nešto za grickanje. Sportska odeća i obuća se podrazumevaju, zbog uspona na vidikovac. Kako doći do Uvca? Krenuli smo iz Čačka, oko sedam ujutru, ka brani na Uvačkom jezeru, jer je tu ukrcavanje na brodić. Do Uvačkog jezera iz Čačka se može doći na dva načina: preko Zlatibora ili preko Ivanjice. Mi smo se odlučili za Zlatibor iz dva razloga: komplet lepinja na Borovoj glavi i jagnjetina na Mačkatu. Ako se odlučite za put preko Ivanjice, čula sam da je priroda prelepa, put je sređen, samo ima dosta krivina. Komplet lepinja Prva pauza je bila na Borovoj glavi, gde smo doručkovali. Kada idem ovim putem, uvek svraćam u kafanu ,,Zora” na komplet lepinju i domaće kiselo mleko. Kafana je odmah pored puta, ima i korektan parking. Lepinja je velika kao sam tanjir, tako da predlažem da je podelite sa nekim, eventualno uzmite i porciju pršute uz to. Niko od nas nije uspeo da pojede svoju lepinju do kraja. Znači pola komplet lepinje, domaće kiselo mleko, eventualno porcija pršute uz to i imaćete sasvim korektan obrok, ako ste prosečnog apetita. U Novoj Varoši, skrećete ka Zlataru. Usput imate putokaze za Uvačko jezero na svakoj raskrsnici, čak i da se zbunite, lokalno stanovništvo će vas uputiti u pravom smeru. Krstarenje i vidikovac Na jezero je poželjno stići oko 10:00h, najkasnije do 10:30h kada je isplovljavanje. Nisam sigurna koliko smo plovili, možda pola sata, četrdeset pet minuta, kada smo stigli do mesta sa kojeg se kreće na vidikovac. Usput smo imali prilike da vidimo beloglave supove ali izdaleka, jer lete veoma visoko. Stazu koja vodi do vidikovca sam zamišljala mnogo drugačije. Mislila sam da je to fina šumska stazica, malo veći uspon i to je to. Međutim, grdno sam se prevarila. Devedeset posto strme staze čini kamenje. Već na početku se videlo da će biti zahtevna, ali je uprkos tome samo je mali broj ljudi odlučio da ne ide, te su oni ostali u čamcu. Rekli su mi da je duga nekih 700-800m. Ako ste u srednjim godinama ili stariji, poželjno je da budete u kondiciji, kako bi ste izašli na vrh. Ako ste mlađi, sve što vam treba jeste avanturistički duh. Na vrh su izašle i starije gospođe, tako da staza nije nesavladiva, ali je svakako zahtevna. Ukoliko niste poneli vodu, ovde ćete zažaliti zbog toga. Kada ugledate klupice, znajte da ste pri kraju. Ostatak staze je ravan i prijatan, vodi kroz šumu do vidikovca. Usput ćete videti info table o flori i fauni Uvca. Pažnju su mi privukle zmije. Ovde živi nekoliko opasnih otrovnica: poskok, šarka, belouška. Na tabli piše kako se treba ponašati u slučaju da ih sretnete. Zmije vas neće napasti, ukoliko vi ne napadnete njih. Šta više, one beže kad osete ljudsko prisustvo. Ako ih sretnete, samo ih zaobiđite, neće vas sigurno pojuriti. Stigavši na vidikovac, shvatili smo da je pogled bio vredan truda. Ne samo da smo videli čuvene meandre Uvca u punom sjaju, već smo imali sreće i sa beloglavim supovima. Kao da su znali da smo došli zbog njih, počeli su da lete iznad nas, videli smo ih izbliza. Vodič nam je rekao da se ovo ne dešava baš često, tako da smo imali sreće. Beloglavi supovi 1994. godine, broj beloglavih supova, spao je na sedam parova. Kako mogu da snesu samo jedno jaje, bilo je sasvim izvesno da će izumreti. Glavni problem bio je hrana. Supovi se hrane isključivo leševima životinja, u ovom kraju bilo je sve manje stoke, organizovana je borba protiv štetočina i sve je to rezultiralo malim brojem leševa kojim bi supovi mogli da se hrane. Zalaganjem lokalnog stanovništva i ljubitelja prirode, organizovana su hranilišta za ptice i danas ovde živi preko sedamsto jedinki. Neko pametan se dosetio i na vidikovcu otvorio brvnaricu u kojoj se može kupiti piće. Cene su i više nego korektne. Obična kafa, na primer, košta 70,00 dinara. Imajte u vidu da ovo nije klasičan kafić, ako želite nešto da popijete, naručite u brvnarici, pa odnesite za sto. Postoji jedan sto, malo zavučen, sa kojeg se pruža još jedan divan pogled na Uvac. Predstavlja najbolje mesto na kojem se možete smestiti. Ovde smo pili kafu, gledali supove i uživali. Silazak je takođe malo naporan, ali ne kao uspon. Bar je to moje iskustvo, ali nismo svi isti. Krstarenje Uvcem – Ledena pećina Sledeća stanica bila je Ledena pećina. Pomerili smo se čamcem samo par metara do stepeništa koje nas vodi u pećinu. Za ovaj poduhvat će vam trebati jakna. Svežina se oseća već ispred pećine, ali kada uđete i nije toliko strašno. Pećina je prelepa. Bila sam do sada u nekoliko, ali ova je definitivno najveća, sa najlepšim pećinskim nakitom. Njene dvorane su ogormne. Nije osvetljena, jer ovde živi retka vrsta slepog miša, kojem bi rasveta smetala. Zato ponesite baterijsku lampu, imate je sigurno na telefonu. Pećina je duga preko 6km, i celim putem je prohodna. Ako krenete do samog kraja, izaćićete u selo Lopiže. Za turiste je dozvoljeno samo nekih 600m, jer je ta staza uređena i prohodna. Za ostatak puta vam treba specijalna oprema. Staza je inače dosta klizava, zato oprezno. Turisti mogu videti dve dvorane: Crvenu i Ledenu. U Crvenoj dvorani nalazi se kameni vodopad crvene boje. Boju dobija zbog cinka i bakra, koji se ovde nalaze. Iznad ovog vodopada stoji