Krupajsko vrelo – zavirite u magični svet istočne Srbije
Krupajsko vrelo je mesto za koje je jako malo ljudi znalo do pre samo par godina. Promocijom domaćeg turizma, naročito na interntu, ovaj homoljski dragulj postao je destinacija koju obavezno treba posetiti. Kada se nađete ispred mistične pećine iz koje izvire voda, imaćete utisak da ste zalutali u neki film epske fantastike. Krupajsko vrelo – par opštih podataka Krupajsko vrelo se nalazi u selu Milanovac, nedaleko od Žagubice. Voda koja izvore iz vrela, spušta se niz omanji vodopad, prolazi pored stare vodenice i dalje se uliva u Krupajsku reku. Karakteriše je divna zelenkasta boja. Jako je čista, temperatura je oko 10°C, pa je idealna za uzgoj pastrmke. Vrelo i okolina su zaštićeni od strane države kao spomenik prirode od izuzetnog značaja. Ispod vrela se krije jedan jako zanimljiv svet, odnosno mreža kanala koji vode do podvodne pećine. Samo je par ronilaca imalo sreću da vidi ove nesvakidašnje podzemne hodnike. Legenda Naravno da je ovakvo mesto bilo inspiracija za brojne legende. Omiljena kaže da se u pećini nalazi blago, koje su mnogi avanturisti bezuspešno tražili. Ovo su dokazali i ronioci koji su istraživali pećinu, jer su pronašli tragove o ranijem prisustvu ljudi. Po legendi, blago čuva vodeni duh Tartor i ulaz u pećinu je uglavnom zatvoren. Otvara se samo jednom godišnje kada Tartor udara u bubnjeve i poziva ostale duhove na svoju slavu. Priča kaže da žene tada dolaze u pećinu kako bi se prepustile vodenom duhu i tako stekle velike moći. On im zauzvrat obično traži lepu devojku kao nagradu. Kako doći do Krupajskog vrela, šta još videti, šta pojesti… Ako idete iz pravca Beograda i Novog Sada, najbolje je ići preko Požarevca i Despotovca. Ukoliko živite južnije, onda je bolje doći do Svilajnca, pa zatim opet kroz Despotovac do vrela. Kada stignete do vrela, najpre ćete naići na parking, koji nije trenutno asfaltiran i može biti jako nezgodan za parkiranje, ako je podloga mokra. Zato gledajte da se parkirate negde do samog puta. Vikendom su, naravno, velike gužve, pa je bolje doći radim danima ako ste u mogućnosti. Kada krenete ka vrelu, proćićete pored restorana, postoji i nekoliko manjih tezgi sa suvenirima, štandovi sa pićem i stara vodenica. Pored vodenice su stepenice koje vas vode dalje ka vrelu. Sve je lepo uređeno i nećete zalutati. Od lokalnih specijaliteta predlažemo da obavezno probate homoljski sir, jagnjetinu, kačamak ili pastrmku. Kao suvenir ponesite teglu homoljskog meda. Ovde možete i prenoćiti, što svakako preporučujemo, jer se u okolini nalazi još mnogo zanimljivih mesta koje vredi posetiti: manastir Manasija, vodopad Lisine, Resavska pećina, i drugo.
Vrelo Bune, Blagaj – bajkovito mesto u Bosni i Hercegovini koje krije mnoge tajne
Vrelo Bune možemo slobodno nazvati najlepšim mestom u Bosni iHercegovini, iako je ova zemlja poznata po mnogim drugim lepim mestima. Nalazi se u mestu Blagaj, nedaleko od Mostara. U pitanju je lokacija na kojoj izvire reka Buna, jedna od najčistijih reka u Evropi. Pored izvora izgrađena je i tekija, koja je danas otvorena za posetioce. S obzirom da ovo mesto izuzetno posećena turistička destinacija, ispred tekije je otvoreno nekoliko suvenirnica, ali i restorana u kojima možete probati domaće specijalitete, čuvene bosanske slatkiše, itd. Vrelo Bune – Par reči o samom izvoru Ni do današnjeg dana, vrelo reke Bune nije do kraja istraženo, uprkos tome što ovde dolaze ronioci i naučnici iz čitave Evrope. Reka izvire u maloj pećini u koju možete ući čamcem, postoje vodiči koji će vas uvesti i dati vam par informacija o samoj reci. Pećina se nalazi odmah do tekije i zaštitni je znak ovog mesta. Vožnja ne traje puno, jer je pećina jako mala, ali svakako vredi provozati se unutra, osetiti hladnoću Bune i saznati nekoliko zanimljivosti o samom izvoru. U jednoj sekundi iz izvorišta Bune izađe preko 30m³ vode. Ronioci su pokušavali da istraže koliko je izvorište duboko, ali struje su toliko jake da je za sada taj zadatak nemoguć. Tekija Ne zna se tačno kada je nastala tekija (pretpostavlja se krajem 15. veka ) ali se zna da ju je izgradio Ačik paša, čiji se mezar (grob) nalazi u samoj tekiji i može se videti. Čitavo mesto odiše mirom, pa nije ni čudo što su derviši, koji su ovde boravili, izabrali upravo vrelo Bune za svoju tekiju. Ulaz u tekiju se plaća, kućica u kojoj se kupuju ulaznice nalazi se ispred dvorišta tekije. Sve je jako lepo uređeno i očuvano. Na samom ulasku u tekiju sačekaće vas ljubazna devojka koja će vas zamoliti da se izujete. Obuća se odlaže ispred tekije na police. Žene moraju biti u suknji i moraju nositi maramu na glavi, dok muškarci moraju biti u dugim pantalonama. Ako slučajno niste obučeni adekvatno, nikakav problem, jer će vam pomenuta devojka dati sve što je potrebno. Na ulasku stoje jednobojne suknje na preklop koje možete prosto ,,opasati” oko sebe , a postoje i marame za dame. Sve je čisto, posetioci po izlasku odlažu ovu odeću u posebnu korpu u kojoj su iskorišćene suknje i marame. U tekiji, pored mezara Ačik paše, mogu se videti prostorije za derviše ( gostinska soba, kupatilo, itd ), kao i hamam sa prelepom tavanicom. Na žalost ne postoji vodič koji bi vas sproveo kroz tekiju i dao vam par informacija o samom mestu, dervišima i njihovim običajima. Vrelo Bune – Korisne informacije za turiste Oko 1 km ispred tekije je veliki parking na kojem morate ostaviti auto. Parking se naplaćuje. Očekuje vas par minuta hoda, ali šetnja nije naporna. Nije dozvoljeno dovesti se kolima do same tekije jer se tu nalaze suvenirnice i ne postoji mesto za parkiranje. Put je asfaltiran i prilagođen osobama sa invaliditetom. Ako odlučite da pojedete nešto u restoranima oko vrela, predlažemo pastrmku, koju restorani samostalno gaje. Naime, temperatura Bune idealna je za uzgoj pastrmke, tako da skoro svi restorani imaju svoje ribnjake. Ne propustite ni čuvene bosanske slatkiše, poput urmašica, tufahija ili baklava, a podrazumeva se da uz njih popijete i onu pravu bosansku kafu iz fildžana. Cene su sasvim pristupačne: Vožnja čamcem u pećini: 4KM po osobi Ulaznica u tekiju: 10KM po osobi Parking: 2KM za putnička vozila