Maču Pikču – svetsko čudo na Andima
Maču Pikču… Postojanje ovog drevnog grada Inka bilo je poznato samo lokalnom stanovništvu. Tako je bilo sve do 1911. godine kada ga je otkrio američki arheolog Hajram Bingam. Maču Pikču – Drevni grad Inka Skriven u gustim šumama na obroncima Anda u Peruu, na nadmorskoj visni od oko 2400 metara, Maču Pikču svake godine privlači mnogobrojne turiste iz celog sveta. Sama lokacija ovog veličanstvenog i misterioznog zdanja ne može, a da ne izmami oduševljenje svakog ko je poseti. Pogled na dolinu reke Urubamba i na bujnu vegetaciju okolnih planina prošaranih uskim stazama mami vas da bar na trenutak pokušate zamisliti sebe kako koračate istim onim stazama kojima je koračao i drevni narod Inka. Kraljevsko imanje ili versko mesto? Mnogi istoričari veruju da je ovo zdanje nastalo na vrhuncu moći carstva Inka koje je dominiralo Južnom Amerikom u XV i XVI veku. Za šta je tačno služilo još uvek se samo nagađa. Od kada je predstavljeno svetu, postoje razne teorije o tome za šta su ga koristili.. Neki arheolozi veruju da je Maču Pikču bilo imanje careva i plemića. Drugi su mišljenja da je služilo za verske obrede, zatim kao zatvor, mesto za ispitivanje novih useva, trgovačko sedište… Napušten je nakon 100 godina od svoje izgradnje, a zašto se to dogodilo još uvek nema tačih informacija. Veruje se da je mesto napušteno pred najezdom Španaca 1530-ih godina. Međutim, nema dokaza da su Španci uopšte napali ili čak došli do naselja na vrhu planine. Iz tog razloga se veruje da su Inke napustili Maču Pikču zbog epidemije malih boginja. Samo jedna vrata vode u Maču Pikču Do drevnog grada možete samo kroz jedna vrata. Naime, da bi ste ušli na ovaj lokalitet postoji samo jedan ulaz. Karte se moraju kupiti unapred jer se ne prodaju na samom ulazu. Obično su uključene u turističke ture, a pošto je broj turista ograničen na dnevnom nivou, posetu je najbolje rezervisati nedelju dana unapred. Maču Pikču je savršeno podeljen na tri oblasti. Poljoprivrednu, urbanu i versku, a prostire se na 260 kvadratnih kilometara. Sve izgrađeno savršeno se uklapa u prirodni ambijent u kome se nalazi. Broji oko 200 verskih, poljoprivrednih i urbanih građevina tog vremena. Ono što posebno fascinira, a u isto vreme mami naučnike iz celog sveta, jesu fino izgrađeni kameni zidovi, terasasta polja i soficistirani sistem za navodnjavanje. Sve ovo govori o ogromnom potencijalu civilizacije Inka. Centralni objekti su primeri tehnike kojom se narod Inka služio u izgradnji. Kamenje je sečeto tako da se savršeno uklapa bez potrebe korišćenja maltera. Najpoznatije građevine Maču Pikčua su Hram Sunca i kamen Intihuatana, izvajana granitna stena za koju se veruje da je predstavljala kalendar ili solarni sat. Ništa manje značajne građevine su i Kraljevska grobnica, Mesečev Hram, Gradski Trg… Sa vrha Huajna Pikču pruža se neverovatan pogled na ceo kompleks, ali i na prelepo prirodno okruženje u kome se nalazi ovo mesto. Kao jedno od sedam svetskih čuda, od 2007. godine, Maču Pikču je i pod zaštitom UNESKO-a od 1983. godine. Sve to ga čini najposećenihom Peruanskom atrakcijom i najpoznatijom ruševinom Južne Amerike koju godišnje poseti stotine hiljada ljudi.
Bazilika svetog Franciska u Limi, katakombe sa preko 25 000 skeleta
Bazilika svetog Franciska je jedna od glavnih znamenitosti u Limi. Za sve turiste, pa i one sa Balkana koji putuju na Maču Pikču, Lima je samo usputna stanica. Ipak, ako se nađete u glavnom gradu Perua, obavezno svratite i u baziliku. U pitanju je zdanje koje će vas oduševiti svojom veličinom i arhitekturom, dok mu dozu mistike daju katakombe koje se nalaze ispod manastira. Bazilika je smeštena u takozvanom starom delu Lime. Sastoji se od crkve, prostorija za monahe, biblioteke ( izuzetno bogate koja sadrži nekoliko hiljada rukopisa ) i katakombi. Od 1991. nalazi se na UNESCO-voj listi svetske baštine. Za turiste moguće su organizovane ture na španskom i engleskom jeziku. Bazilika svetog Franciska – Istorija Izgradnja bazilike je počela 1673. godine, a završena je posle godinu dana, mada se i kasnijih godina uvek nešto dorađivalo na ovom zdanju. Građena je u španskom baroknom stilu. Sazidana je na mestu gde je već postojala svetinja, koja je vremenom srušena. Istorija bazilike i nije bila preterano burna, ako izuzmemo česte zemljotrese koji pogađaju ovo područje i koji su joj u nekoliko navrata naneli štetu. Krajem XX veka, u Limi su teroristički napadi bili normalna svakodnevnica, pa se, između ostalog strahovalo i za sam manastir. Srećom bazilika je preživela i ovaj period. Katakombe Procenjuje se da se u katakombama Bazilike svetog Franciska nalazi preko 25000 ljudskih posmrtnih ostataka. Postavlja se pitanje: otkud ovi skeleti ovde? Verovalo se da treba biti što bliže bogu i nakon smrti, pa je idealno mesto za sahranjivanje bilo ispod crkve ili neke slične svetinje. Tako su iskopane katakombe. Bogate porodice koje su novčano pomagale svetinju imale su privilegiju da se sahrane i u porodične grobnice ispod bazilike. Stanovnici Lime su se ovde sahranjivani sve do 1808. godine kada je izvan grada otvoreno groblje. Zanimljivo je da su katakombe vremenom zaboravljene i da su kasnije otkrivene tek 1943. Katakombe su čvrsto ozidane, uglavnom kako se ne bi oštetile od čestih zemljotresa. Legenda kaže da postoje i tajni prolazi koji odavde vode u različite krajeve grada, što je vrlo moguće, jer su katakombe zapravo složen lavirint u kojem se lako možete izgubiti. Naravno postoji deo za turiste koji je potpuno bezbedan. U njemu su skeleti preminulih složeni u specifične geomtrijske figure. Ako ste klaustofobični ne savetuje vam se silazak u katakombe jer je prolaz vrlo tesan i zidovi su niski. Oseća se i specifičan miris koji možda neće prijati svakom. Takođe imajte u vidu da je fotografisanje zabranjeno. Turisti dolaze u baziliku isključivo da bi videli katakombe. Međutim, ovo mesto je i bitan kulturni centar Lime. Pored pomenute biblioteke, manastir čuva i jako vredna umetnička dela, ovde se održavaju pozorišne predstave i druge manifestacije, uglavnom sa religijskim temama.